Градско шеталиште бб, 32000 Чачак +381 (0)342 360
Ћир  |  Lat  |    |    |    |    |      

Културно историјски споменици

Археолошки локалитети


Римске терме

Приликом ископавања темеља стамбено-пословне зграде у центру Чачка, у делу између Господар-Јованове улице и Градског шеталишта, иза хотела „Београд“, у непосредној близини Дома културе и на око 200 м југо-југозападно од Народног музеја у Чачку, откривени су остаци грађевине из римског доба, чији је назив остао одомаћен у стручним круговима и туристичкој мапи као „Римске терме“. Локалитет Римске терме у Чачку проглашен је за споменик културе

(„Службени Гласник“ број 126 од 14.04.1970. године) и налазе се под старањем Народног музеја у Чачку. Касноантичко купатило (терме) у центру Чачка подигнуто је на издигнутом речном платоу, чија је површина благо нагнута према југоистоку.

Историјски споменици


Обележје Хаџи-Проданове буне

Споменик Хаџи-Продановој буни, постављен је у јужном делу црквене порте у Трнави. Изграђен је од белог мермера у форми развијене заставе са крстом на врху. На споменику су рељефне групне фигуре у покрету. На челу групе је игуман Пајсије, иза њега Хаџи-Продан са устаницима у нешто плићем рељефу. Аутор споменика је Лепосава Милошевић-Сибиновић, академски вајар из Београда.

Меморијални комплекс на Љубићу

Меморијални комплекс на брду Љубићу посвећен је ратницима и догађајима из ослободилачких ратова Србије у XIX и XX веку. Основни и најстарији споменик овог комплекса подигнут је, мада не и довршен, 1938. године и посвећен је боју на Љубићу 1815. године, са посебним нагласком на подвигу Танаска Рајића. Аутор пројекта је био вајар Милован Крстић.

Споменик Војводи Степи Степановићу

Споменик војводи Степи Степановићу налази се испред поште у Чачку. Представља војводу у стојећем ставу висине 245цм. Бронзана биста је окренута према кући у којој је живео, а од споменика до куће постављене су по улици плоче са поменима битака у којима је учествовао. Споменик је подигнут за живота прослављеног војсковође, а ограду споменика чине камени обелисци, који личе на топовске гранате на којима су уписани називи места на којима је извојевао победе.

Спомен костурница погинулим ратницима у чачанском крају 1912-1918 -"Споменик четири вере"

Споменик ратницима четири вере подигнут је и освештан 1934. године. Испод њега, у костурници, почивају српски ратници, али заједно са својим непријатељима чији се живот угасио такође овде током неке од седам ратних година.

Поратних година у Чачку помоћна женска секција Фидака (Удружење резервних официра и ратника) покренула је акцију за подизање заједничке спомен-костурнице на чачанском гробљу, што је и учињено уз помоћ Министарства правде. У нову гробницу положени су посмртни остаци 918 војника, од којих су 652 били српски ратници, из чачанског краја (109), рудничког (96) и свих других округа у Србији. Изнад костурнице, по замисли чачанског инжењера Исидора Јањића, каменорезац ФранческоБербеља, такође из овог места, саградио је пирамиду од плавог камена. На њеним странама постављена су четири различита амблема од гранита: православни крст, католички крст, исламски полумесец и јеврејска шестокрака звезда.

Спомен парк борбе и победе

Спомен парк борбе и победе посвећен је палим борцима НОВЈ и жртвама фашизма из Чачка и околине страдалим током Другог светског рата. Аутор спомен-комплекса је архитекта Богдан Богдановић, а свечано је отворен 1980. године. Централни објекат у парку, троделни мегарон, висок је 12 метара, а на његовим зидовима се налазе прикази дивљих звери из разних светских митологија.

Цркве и манастири


Црква Вазнесења Христовог

Црква се налази у самом центру Чачка. Ктитор је кнез Страцимир, брат великог Жупана Стефана Немање. Храм је грађен од 1180. до 1190. године. Основа цркве је правоугаона, дужине 29,75 м. По архитектури, то је веома простран храм са троделним олтарским простором на источној страни, са звоницима и високом средишњом куполом чији је распон скоро 12 метара. Турци су цркву делимично рушили и од ње правили исламску богомољу, но Срби су је упорно обнављали.

Прва обнова извршена је 1834. године, а друга знатно обимнија, 1856. године. Радикално је промењен спољашњи изглед храма. Уверење да барокни стил не одговара старој чачанској цркви, покренуло је нову рестаурацију да би јој се вратио средњевековни облик. Узорци су тражени у старим рашким храмовима. Овде су нађена стара звона закопана у земљи. На једном од њих откривен је натпис на старословенском, који каже да је звоно поклонио градачки митрополит Никифор, а на другом да је звоно дар Пресветој Богородици Градачкој из 1454. године. Звоно је једно од најстаријих у Србији.

У ризници чачанске цркве налази се више старих рукописних књига. Најначајније је четворојеванђеље, познато у науци као “чачанско”.

У збирци икона најзначајнија је Богородица Одигитрија са Христом. То је рад непознатог сликара из XVI века, са лепим рамом. Велика репрезентативна целина иконостаса своју декоративност дугује способном мајстору дрворесцу Николи Јанковићу. То је богатство резбарених биљних фризова са сребрним и златним фолијама.

Према садашњим сазнањима, централни део храма имао је стандардну квадратну основу и традиционалну просторну структуру: уписани крст. Необична просторна унутрашњост и велике размере дозвољавају да се пореди само са највелелепнијим црквама тог доба.

Манастир Јежевица

Манастир Јежевица налази се у истоименом месту у околини Чачка. Храм је посвећен Светом Николи и по предању задужбина је краља Милутина. Манастир је често рушен за време турског ропства и обнављан од српског народа.

Манастир Стјеник

Манастир Стјеник је смештен у подножју планине Јелица и потиче из средњег века. По предању, манастир су подигла браћа Мрњавчевићи пре Маричке битке. У манастиру се чувају мошти Светог Јована Стјеничког кога су Турци посекли 1802. године. У близини манастира, испод велике стене избија јако врело. Народ вековима поштује извор и мошти верујући да имају исцелитељске моћи.

Манастир Трнава

Манастир Трнава се налази у селу Трнава, на врелу истоимене реке на обронцима планине Јелица и посвећен је Благовештењу. Стари манастир на чијим је темељима изграђен овај храм основали су Немањићи у средњем веку. Обнова храма извршена је 1554. године. У историјском смислу овај храм је изузетно значајан јер је у њему подигнута 1814. године чувена Хаџи-Проданова буна у којој су активно учествовали и монаси.

Манастир Вујан

Манастир Вујан налази се на 6 километара од Чачка, на падинама планине Вујан и посвећен је светом Архангелу Михајлу, а као изузетно вредан културно-историјски споменик под заштитом је државе. Претпоставља се да је саграђен у 14. веку. У припрати манастира сахрањени су легендарни ратници против Турака у Првом и Другом српском устанку, војводе Лазар Мутап и Никола Луњевица.